Homeopatija

Istorija homeopatije

Posted at May 3, 2013 | By : | Categories : Homeopatija | Comments Off

Picture8Istorija homeopatije počinje 1796. godine, a njen tvorac je nemački lekar, hemičar i apotekar Samuel Hahnemann. On je bio je nezadovoljan efikasnošću i grubim metodama lečenja konvencionalne medicine i smatrao je da je smrt često nastupala kao posledica tako grubog i neodgovarajućeg lečenja, a ne od same bolesti.
Kada uprkos svojim najvećim naporima ne uspeva da spase život svoje ćerke koja je obolela od difterije, Hahnemann odlučuje da definitivno napusti svoju lekarsku praksu i posveti se pronalaženju načina lačenja koji bi bio u skladu sa prirodnim zakonitostima, delotvoran i neškodljiv.
Perfektno je govorio nekoliko stranih jezika i prevodio je stručnu literaturu iz medicine, hemije i farmakologije na nemački jezik.  I tako dok je prevodio Materia Medicu, profesora hemije i farmakologije Williama Cullena, njegovu pažnju je privukao opis dejstva kore kinina, koja se koristila za lečenje malarije. Odlučio je da uzme izvesnu dozu kinina i na sebi isproba njeno dejstvo.   Nakon što je uzeo prvu dozu kod njega su počeli da se ispoljavaju isti simptomi kao kod malarije, ali su trajali kraće i bili slabijeg intenziteta. Nakon tog otkrića, počeo je da ispituje i druge supstance i zaključio da svaka uzeta supstanca izaziva iste simptome kao kod bolesti u čijem se lečenju primenjuje.
Tako je shvatio važnost principa “lečenja sličnim” o kome su govorili Hipokrat, Paracelzus, a koji se pominje i u nekim spisima koji datiraju još iz doba pre naše ere. Po tom principu sličnosti, na kome se zasniva doktrina lečenja koju je utemeljio, Hahnemann svoj metod naziva homeopatija.
Hahnemann takođe govori o važnosti pojma vitalne, ili životne sile. Aristotel, Paracelzus i mnogi srednjevekovni filozofi, smatrali su ovu životnu  silu (vitalis), prirodnom nematerijalnom silom koja održava organizam u stanju dinamičke ravnoteže i bez koje život nije moguć. Vitalna sila upravlja radom celokupnog organizma i bolešću se smatra poremećaj te životne sile, a simptomi koji se jaljaju su posledica tog poremećaja. Zato Hahnemann smatra da ne treba lečiti simptome bolesti, već  tu životnu silu koja je obolela, i da je samo tako moguće postići istinsko i trajno izlečenje.
Sa velikim entuzijazmom i predanošću on je nastavio svoj rad i proučio dejstvo nekih sto supstanci. Njihovo dejstvo on je ispitivao na sebi, članovima svoje mnogobrojne porodice i saradnicima, a svoja zapažanja je vrlo temeljno i precizno beležio.
Njegov rad i efikasnost homeopatije, postali su zapaženi kada je sa velikim uspehom lečio obolele od tifusa nakon Napolenove opsade i zauzimanja Leipziga. A kada u Evropi 1831. godine  zavladala teška epidemija kolere, koja je odnosila više od polovine života zaraženih, Hahnemann je predložio lečenje homeopatskim lekovima ( Cuprum, Camphor, Veratrum i Bryonia ) kao i higijenske mere. Uspeh ovakvog lečenja bio je jasan i smrtnost je smanjena na samo 2,4 do 21,1% sa 56 do 70% koliko je iznosila kod lečenja obolelih konvencionalnom metodom.
I tako Hahnemann i njegov rad ubrzo dobijaju veliki broj pristalica i sledbenika širom Evrope, zatim Rusije i Amerike, a kasnije i širom sveta.
Danas se homeopatski metod lečenja učvrstio širom sveta i predstalja deo zvaničnog zdravstvenog sistema mnogih država, pa i Srbije.

Vaš homeopata Suzana Đokić
Homeopatsko – holistički centar
i udruženje  Homeocare Beograd
062 1760 708

 Share